01 / Историја

Кроз анализу историјских извора и њихових тумачења извора од стране еминентних стручњака, научника, интелектуалаца у различитим временским периодима, анализирана је древеност србског народа.
Поред помињања србског имена у историјским изворима, јасно се примећује да већина аутора помиње Србе као претече свих Словена, односно да је име Србин (као и Венд) било првобитно име свих Словена, док су Србин и Венд синоними.
Следећа важна чињеница коју нам доносе извори јесте да је колевка свих Словена Подунавље, Седморечје, Балкан, те да су Срби овде староседеоци, односно како се то стручно каже, аутохтони народ.

Садржај првог поглавља:
1. Историја као доказ србске древности
1.1. Срби и србско порекло Словена у писаним изворима
1.1.1. Западни извори
1.1.2. Словенски извори
1.1.3. Источни извори
1.2. Везе Срба и старих народа
1.2.1. Словени синоним за Србе
1.2.2. Испреплетеност србског и руског имена
1.2.3. Илири , Трибали, Венди, Венети, Вандали
1.2.4. Сармати, Скити, Гети, Готи, Визиготи, Остроготи
1.2.5. Трачани, Дачани, Дарданци, Тројанци, Амазонке
1.2.6. Антички Македонци, Далмати, Анти, Келти
1.2.7. Етрурци и Сабињани, Пелазги / Пеласти
1.2.8. Минојци (Критска цивилизација)
1.3. Везе Срба и околних нација
1.3.1 Грци, Румуни, Бугари, Мађари, Албанци

02 / Предања

Срби су вековима чували своју традицију, а тако и сећања на раније, некада веома давне, догађаје. Ови догађаји датирају још из доба праисторије, па преко антике, до средњег века, оставши у колективном сећању србског народа, преношени кроз предања и епске песме. Свакако да ова далека сећања јесу доказ древности србског народа, као и његовог староседелаштва.

Садржај другог поглавља:
2. Предања као доказ србске древности
2.1. Прeдање о апостолима
2.2. Предања о Пророку Илији
2.3. Зидање Скадра
2.4. Предања о Александру и Филипу Македонском
2.5. Предања о постојању лавова на Балкану
2.6. Предање о Теути – краљици Илира
2.7. Предање о Амазонкама
2.8. Предања о цару Константину
2.9. Предање о цару Јустинијану и Царичином граду
2.10. Предање о цару Диоклецијану
2.11. Предање о подели власти између Римљана и Словена
2.12. Предање о цару Трајану
2.13. Предање о Атили
2.14. Предања о дивовима
2.15. Предање о Панонском мору

03 / Археологија

Када су нам мењали историју, археологија у Србији још није била заступљена, те самим тим није се још знало за Лепенски Вир, Старчево, Винчу. Међутим, развојем археологије у Србији, истина је почела да испливава на површину, мењајући постојеће теорије из корена, и то не само када је у питању историја Срба, већ и целог света.
Испоставило се да је Србија пребогата археолошким налазима и да, где год се мало дубље забоде ашов, пронаћи ће се нека старина. Србија се одједном издвојила у целом свету као простор са најгушћим археолошким налазиштима и по богатству пронађених предмета, и по територијалној заступљености, а и по највећем богатству културних слојева (налаза из различитих временских периода).
Археологија тако постаје главни и необориви доказ србске древности, штавише, доказ да је целокупна људска цивилизација настала управо овде у широј околини Београда (Седморечје), те да се одавде ширила у свим правцима.

Садржај трећег поглавља:
3. Археологија као доказ србске древности
3.1. Лепенски Вир
3.2. Старчевачка култура
3.3. Винчанска цивилизација
3.4. Археолошки налази као доказ староседелаштва

04 / Генетика

Генетика је једна релативно млада научна дисциплина, настала у 19. веку, али тек последњих 30 година, захваљујући напретку технологија, достиже свој врхунац. Како нам је свима познато, генетском анализом могуће је утврдити сродство (нпр. очинство) са неком другом особом. Исто тако, можемо пратити порекло и сродност одређених група људи, племена, народа.
У овом поглављу ћемо се претежно посветити истраживању др Анатолија Кљосова, руско-америчког научника и професора на Харварду, који нам даје мноштво доказа да су миграције након последењег леденог доба, пре око 12.000 година, ишле са Балакана ка другим деловима европског континента, стигавши до Ирана, Индије, Авганистана, па и Кине, на истоку, до Атлантика и Британије на западу, до Скандинавије на северу, као и преко Либана до Арабије на југу.

Садржај четвртог поглавља:
4. Генетика као доказ србске древности
4.1. Хаплогрупе
4.2. Генетска истраживања потврђују србску аутохтоност
4.3. Срби Аријевци
4.4. Генетска блискост Срба са суседним народима

05 / Антропологија

Антропологија је наука која проучава људске сличности и различитости, укључујући и порекло људи из биолошке, друштвене и лингвистичке перспективе. Антrопoлогија нам даје јасне доказе о староседелаштву Срба на Балкану и њиховој вези са античким и пристојским народима, те је стога незаобилазни део ове књиге.
Познато је да већина данашње србске популације припада тзв. динарском антрополошком типу. Тај тип је најизраженији код Срба и народа проистеклих од њих, што обухвата простор бивше Југославије, Албаније, западне Бугарске, северне и југозападне Грчке, а шири се преко Румуније и Молдавије све до Украјине. Као што видимо, динарски антрополошки тип јасно оцртава простор на коме живе или су живели Срби. Овакав размештај динарског типа потврђен је у писаним изворима античких и средњовековних писаца, као и од стране археолога.

Садржај петог поглавља:
5. Антропологија као доказ србске древности
5.1. Антрополошке одлике наших предака

06 / Геолокација

У овом поглављу желимо да истражимо да ли је и због чега подручје данашње Србије било погодно тло за почетак развоја цивилизације. Да ли су се баш на овом месту сусрели сви неопходни услови (климатски, геоморфолошки, геолошки, хидролошки) за развој живота, како биљног и живoтињског света, тако и људи и њихових првих насеобина?
„Централни Балкан је један феномен светских размера, пре свега зато што представља највећи биодиверзитет, односно биолошку разноврсност, која означава свеукупност гена, врста и екосистема на Земљи. Највећи број ендемских врста, односно врста живи само овде, на једном тако малом подручју као што је централни Балкан, и нигде више. То може да нас упућује и на разноврсност антрополошких типова”, каже археолог Јелена Малешевић. И код нас заиста налазимо велику разноврсност антрополошких типова. Ако је то могуће код животиња, зашто не би било могуће и код људи, закључује она. Иако преовлађује динарски тип, овде имамо и медитерански тип, и панонски тип, а сви ови типови заједно чине један народ једне културе, језика, традиције, начина живота.

Садржај шестог поглавља:
6. Геолокација као доказ србске древности
6.1. Климатске промене и развој цивилизације
6.2. Седморечје
6.3. Екосистем

07 / Језик

За језик можемо рећи да је испољена мисао. Оно што помислимо то желимо и да кажемо, користећи језик. Судећи према томе, богатство речи у нашем језику указује да су наши преци били веома мисаони, што је потврђено од далеке праисторије до данас кроз многобројне проналаске, изуме, открића. У овом поглављу покушаћемо да докажемо старину србског језика, а самим тим и древност србског народа. Ова старина се огледа кроз број речи, смисленост речи, сложеност језичких форми, али и кроз србизме који користе други народи.
Развој језика је процес који се дешава миленијумима да би достигао своје савршенство, како је то случај код србског језика. Овај процес код Срба траје од ловаца на мамуте, преко првих насеобина Лепенског Вира, па све до данас.
Садржај седмог поглавља:
7. Језик (лингвистика) као доказ србске древности
7.1. Старина језика
7.2. Србски као прајезик
7.2.1. Србски као основа за грчки језик
7.2.2. Србски као основа за латински језик
7.2.3. Србски као основа за енглeски језик
7.3. Србске језичке паралеле са старим народима
7.3.1. Србско-санскритске паралеле
7.3.2. Србско-етрурске паралеле
7.3.3. Србско-келтске паралеле
7.3.4. Србско-илирске речи
7.3.5. Србско-трачке речи
7.4. Етимологија као доказ древности србског народа
7.5. Србизми у грчком, латинском, енглеском и другим језицима
7.5.1. Србизми у грчком, латинском (и другим романским језицима)
7.5.2. Србизми у енглеском (англо-саксонском)
7.5.3. Србизми у немачком и скандинавским језицима
7.5.4. Србизми у мађарском, бугарском, румунском
7.5.5. Србизми у турском, албанском

08 / Писмо

У овом поглављу анализирамо Винчанско писмо као најстарије писмо на свету, затим Етрурско писмо за које је др Радивоје Пешић, као пре свега истакнути и признати етрусколог, у свом истраживању установио је да су знакови Винчанског писма скоро потпуно идентични са знаковима Етрурског писма.
Потом говоримо о словенско (србском) пореклу Линеарног писма А и Б са Крита, као и о њиховој недвосмисленој повезаности са србском глагољицом. Србску азбуку као најсавршеније писмо на свету, као и србско порекло Ћирила и Методија такође разматрамо у овом поглављу.
Како смо већ раније показали на примеру језика, грчки и латински нису изворни језици, а да ли је то случај и са грчким и латинским писмом сазнајте више у књизи Древни народ Срби.

Садржај првог поглавља:
8. Писмо као доказ србске древности
8.1. Винчанско писмо
8.1.1. Винчански бројеви
8.2. Етрурско писмо
8.3. Линеарно А и Б писмо са Крита
8.4. Глагољица
8.5. Азбука/србица најсавршеније писмо
8.6. Ћирилица пре Ћирила и Методија
8.7. Грчко и латинско писмо настало од србског?

09 / Књижевност

Срби баштине миленијумску традицију у усменој и писаној књижевности. Овај континуитет и традиција се огледа кроз србске епске песме, па прако дубравачких писаца, Његоша, па све до модерних србских писаца, што је и тема овог поглавља.
Да србска епска поезија сеже у јако далеку прошлост, о томе нам говори Драган Јацановић, истичући да је постојање предмета описаних у србској епици археолошки потврђено, и да датира чак у бронзано и старије гвоздено доба …

Садржај првог поглавља:
9. Књижевност као доказ србске древности
9.1. Србска епска поезија
9.2. Лирске песме и баладе
9.3. Србске бајке, приче и приповетке
9.4. Пословице, изреке и загонетке
9.5. Модерни србски писци

10 / Етнологија

У који год сегмент србског друштва да загребемо, увек наилазимо на старину и древност. То је посебно случај када говоримо о етнологији и србским обичајима. Тако је на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства уписано шест србских елемента: србска слава (2014), србско коло (2017), певање уз гусле (2018), злакуско лончарство (2020), друштвене праксе и знања у вези са припремом и употребом традиционалног пића од шљиве – шљивовице (2022), као и ковачичко наивно сликарство (2024).
Фокус овог поглаваља усмерен је на оне најзначајније и најзанимљивије сегменте попут народне ношње, музичких инструмената, србског кола, етнографских предмета, као и многих србских традиционалних обичаја, веровања, знања …

Садржај првог поглавља:
10. Етнологија и обичаји као доказ србске древности
10.1. Народне ношње
10.2. Србски музички инструменти
10.3. Србско коло
10.4. Етно мотиви и предмети као доказ старине србског народа
10.5. Врачање, гатање, прорицање
10.6. Сујеверје
10.7. Вештице, виле, вампири, вукодлаци
10.8. Травари, видари, костоломци
10.9. Тотемске животиње

11 / Религија

У оквиру овог поглавања желе се истаћи само оне специфичности која иду у прилог древности србског народа, као и доказа о његовом староседелаштву на ширем простору Хума (балканског полуострва). Говоримо о нашој старој вери, као претхришћанским обичајима пренетим у хришћанство, да је србска црква апостолска, о црквама које су грађене на античким хришћанским богомољама, али и о утицају србског фактора на ширење хришћанства и опстанак Православља.
Посебан сегмен смо посветили Србима других вера: Србима католицима и Србима муслиманима.

Садржај седмог поглавља:
11. Религија као доказ србске древности
11.1. Стара вера
11.1.1. Словенска митологија
11.2. Православље
11.2.1. Претхришћански обичаји у србском хришћанству
11.2.2. Србска црква је апостолска
11.2.3. Србске цркве на темељима античких цркава
11.2.4. Срби светитељи из антике
11.2.5. Србски светитељи пре Немањића
11.2.6 Србски владари светитељи и њихове мошти
11.2.7.Срби најзаслужнији за опстанак и ширење хришћанства
11.2.8. Срби заслужни за очување и опстанак православља
11.2.9. Срби: Божији народ?
11.3. Срби католици
11.3.1. Најпознатије личности Срба католика
11.3.2. Дубровчани
11.3.3. Папе који су били Срби
11.3.4. Срби свеци Католичке цркве
11.4. Срби муслимани
11.4.1. Најпознатије личности Срба муслимана
11.4.2. Срби султани Отоманског царства
11.4.3. Срби велики везири Отоманског царства
11.3.3. Папе који су били Срби
11.4.4. Срби муслимани у србској војсци

12 / Реликвијe и Артефакти

Србске реликвије и артефакти као и они који су у поседу Срба, у многоме нам говоре о значају и древности србског народа. У овом поглављу обрадићемо србске верске артефакте, србске печате, ковани новац србских владара, србске средњовековне списе и друго.

Садржај седмог поглавља:
12. Реликвије и артефакти као доказ србске древности
12.1. Верски артефакти
12.1.1. Рука Јована крститеља
12.1.3. Честица Часног Крста
12.1.4. Свих пет икона Св. Апостола Луке
12.1.5. Крст Светог Саве
12.1.6. Мошти Св. Луке
12.1.7. Свети дарови три мудраца Христу
12.2. Србске круне, печати
12.3. Ковани новац србских владара

13 / Србски цареви, краљеви и владари

Ако се неко може поносити својом средњовековном историјом то су свакако Срби, који су током целог средњег века имали своје владаре. Србске династије забележене у историјским изворима владају од 6. века па на даље.
У овом делу књиге пописаћемо србске цареве, србске краљеве као и све србске владарске династије, јер се то у нашим уџбеницима не може наћи, али бавићемо се следећим темама: да ли је цар Лазар био цар? Ко су потомци цара Душана? Да ли су немањићи потомци Св. царице Јелене (мајке цара Константина) и цара Линкинија? али и о словенском (србском) пореклу Александра и Филипа Македонског, као и римиским и ромејеским царевима србског порекла.

Садржај седмог поглавља:
13. Србски цареви, краљеви и владари као доказ србске древности
13.1. Сви србски цареви
13.2. Сви србски краљеви
13.3. Порекло Немањића
13.4. Све србске владарске династије
13.5. Филип и Александар Македонски
13.6. Илирски родоначелници
13.7. Римски и ромејски цареви србских простора и порекла

14 / Задужбине и Наслеђе

Kада је реч о србским задужбинама у данашњој Србији, поменимо само оне које се налазе на листи светске баштине Унеска, односно листи највреднијих добара светског културног и природног наслеђа: Стари Рас и Сопоћани (1979), манастир Студеница (1986), Дечани (2004), Пећка патријаршија, манастир Грачаница и црква Богородице Љевишке (2006), као и Гамзиград/Ромулијана (2007) и Средњовековни надгробни споменици – стећци (2016).
Али акценат у овом поглављу ћемо ипак ставити на задужбуне србских владара које се налазе ван територије данашње Србије, као и на веома значајно србско наслеђе из давне прошлости попут стећака и античких некропола.

Садржај седмог поглавља:
14. Задужбине и србско наслеђе као доказ србске древности
14.1. Задужбине србских владара (ван данашње Србије)
14.2. Стећци
14.3. Античке некрополе (гробнице)

15 / Правни акти и Средњовековни списи

Древност србског народа огледа се и кроз уређен начин друштвеног организовања, дефинисан правним актима (законицима, уставима, повељама…), који је присутан у различитим историјским периодима, и заједно са својим специфичностима, служио је за пример другим народима.
Одредбе у нашим законицима и другим правним актима јесу одраз србског начина живота, друштвеног и верског организовања, србских обичаја, србског погледа на свет, србских вековних тежњи за слободом, и у том смислу оне као такве јесу јединствене. Хронолошки ћемо поћи кратко од обелиска у Сирбину (Ксантосу), преко Законоправила Св. Саве, Душановог законика, па до Сретењског устава. Сваки од ових докумената био је, по правилу, често и далеко испред свог времена и у многим одредбама први и јединствен у Европи и свету.

Садржај седмог поглавља:
15. Правни акти и други средњовековни списи као доказ србске древности
15.1. Законик у Сирбину (Ксантос)
15.2. Законоправило Светог Саве
15.3. Душанов законик
15.4. Законик Стефана Лазаревића – први законик о рударству
15.5. Сретењски устав
15.6. Србски средњовековни списи

16 / Ономастика – Проучавање личних имена

Миленијумску традицију свакако обележавају и изворна србска имена. Богатством личних имена се мало који народ на овој планети може похвалити као Срби, било да је реч о мушким или женским именима. Анализирајући србска лична имена, како данашња тако и она средњовековна, веома лако и брзо можемо доћи до пописа преко 1.000 личних имена (у обе наведене категорије).
Проф. Михаило Јелић на основу свог истраживања закључује, да су лична имена, презимена, деоними и топоними, на основу етнонима Срби, обухватали баш простор (од Хамбурга до Крита) који су насељавали Словени, док је овај етноним Срби доказ да су се сви они тим именом и звали.
Поред личних имена ово поглавље се бави и пореклом србских презимена.

Садржај седмог поглавља:
16. Ономастика – проучавање личних имена као доказ србске древности
16.1. Србска имена као доказ древности народа
16.1.1. Имена јужних Словена (бивших Срба)
16.1.2. Србска имена забележена у антици
16.2. Србска презимена
16.2.1. Насилна промена србских презимена
16.2.2. Србска презимена код других народа
16.2.3. Традиција србских презимена на -ић још од антике

17 / Србски топоними

Топоним је географски назив неког места, града, села, државе, реке, језера, планине, мора и др. Географска имена на сваком подручју потичу од језика староседелаца и то је непобитна чињеница, а у овом делу ћемо показати где се све налазе србски топоними у државама Европе, а и шире у свету (ови у свету су ипак из новијег доба).
Иако је према међународним стандардима Унеска неприхватљиво извртање историјских назива места и преименовања, сведоци смо значајне промене назива топонима у доле наведеним земљама, и то пре свега током последњих 200 година. И поред тога, у овим земљама је остао огроман број трагова Срба у виду назива топонима. Многи топоними су и данас са својим изворним натписима, док се други (они чији су називи насилно мењани) могу наћи на старим мапама из 18. и 19. века, као и у многим писаним изворима (нпр. пописи становништва, места).

Садржај седмог поглавља:
17. Србски топоними широм Европе и Света као доказ србске древности
17.1. Србски топоними у антици и средњем веку
17.2. Балкан (Хелм)
17.3. Централна и Источна Европа
17.4. Западна Европа и Скандинавија
17.5. Мала Азија, Блиски (Средњи) Исток
17.6. Африка и Азија
17.7. Америка, Канада и Аустралија

18 / Традиција

Србска традиција се огледа кроз многе појаве, али у овом поглављу ћемо се дотаћи само неколико занимљивих тема које су нам у служби древности и старине, попут србског родослова, крвног сродства, поделе дана, традиционалних и древних заната. Оволико богатство културе, језика и традиције скоро је немогуће наћи међу другим народима, поготово не међу новоформираним нацијама.

Садржај седмог поглавља:
18. Традиција као доказ србске древности
18.1. Србски родослов
18.2. Крвно сродство у србском језику
18.3. Србска подела дана
18.4. Србскo задругарство
18.5. Стари србски занати

19 / Астрономија и календарско знање

Када је реч о астрономском знању, мерењу времена, календару, подели времена на годишња доба, на месеце и седмице, опет, некако по правилу, долазимо и до Срба. Астрономско знање наших предака било је веома велико и огледа се како кроз симболику, опсерваторије, тако и кроз познавање и примену календара.
Кроз ово поглавље представићемо и најстарију обсерваторију, најстарији календар на свету (лунарни календар), најстарије мерење времена (Србски календар), најстарију поделу месеца на седмице и још много тога, што се надовезује на мноштво већ поменутих доказа о староседелаштву и древности србског народа.

Садржај седмог поглавља:
19. Астрономија и календарско знање као доказ србске древности
19.1. Астрономско знање
19.2. Лунарни календар
19.3. Соларни календар
19.4. Србски календар
19.5. Јулијански и грегоријански календар
19.6. Миланковићев календар

20 / Наука и спорт

Ако нечега код Срба има у изобиљу онда је то је свакако памет, или како би то народски рекли имамо „вишка памети” или „памети на извоз”. Нажалост, ово друго је данас тачно, јер већина наших образованих људи заврши у иностранству.
Подаци из 2012. године показују да је у свету регистровано 7.000 наших доктора наука иако се сматра да их је можда чак и 20.000. Данас је тај број још већи, тако да само у Сједињеним Америчким Државама има око 5.000 Срба доктора наука. Како данас, тако и у прошлости, Срби су изнедрили велике умове.
Свима нам је познато како се Срби котирају у европским и светским оквирима, као спортисти и као спортски стручњаци, али никада није наодмет да то изнова понављамо. А да је овај успех наших спортиста уједно и показатељ древности србског народа, покушаћемо да покажемо кроз ово поглавље.

Садржај седмог поглавља:
20. Наука и спорт као доказ србске древности
20.1. Научници и научна достигнућа као доказ древности
20.2. Спортска достигнућа као доказ древности
20.2.1. Срби најбољи спортисти Европе и света
20.2.2. Најбољи тренери Европе (и света?)

21 / Српски витешки код

Да су Срби од давнина, чак и пре доласка хришћанства, неговали људске врлине и понашали се на правди Бога, и да су људске вредности миленијумима укорњене у србској традицији, показаћемо у овом поглављу.
Ово поглавље између осталог има за циљ да укаже на праве, изворне србске вредности и да модерног Србина врати на исправан пут који је снажно утабан генерацијама наших предака.

Садржај седмог поглавља:
21. Србски витешки код
21.1. Правда и Истинољубље
21.2. Слобода и Самосталност
21.3. Богољубље и Вера
21.4. Братољубље и Човекољубље
21.5. Гостопримство
21.6. Доброчинство, Милост и Праштање
21.7. Традиција
21.8. Част и Поштење
21.9. Чојство и Јунаштво
21.10. Тројност – Тројичност
21.11. Понос
21.12. Инат и Пркос